I kako to obično biva, nedostaje jedan papir.
Ovoga u pitanju je smrtni list. Kažem da nije problem, da mi je opština tu u blizini i da se vraćam brzo.
Šalterska sala u opštini „vrednijoj od deset drugih“ izgleda mrak. Kad ne bi bilo gužve u njoj. Ali kako je to sad prostor koji koriste zajedno opštinske službe i MUP KS, mrak pada ljudima na oči već pri samom prilasku. Red na aparatu za brojeve proteže se van ulaznih vrata. U sali jedva mjesta i za stajanje a kamoli za sjedenje. Mnogo starijih, potpuno zbunjeni ljudi, s papirićima u rukama. Većina ima problem da vide sitnije ispisane broje šaltera koji su, usput budi rečeno, moderno izrezbareni pa se jedva kontaju. Broj šaltera, iznad svakog displej sa brojevima, zbunjenost je na maksimumu. Ako niste skontali koji su vaši displeji i šalteri, nalazite se u vremenu i prostoru bez logike. Uzbuđenje je na nivou nekadašnje tombole kod Željinog stadiona, dok si štela na jedan broj.
Naravno da takva situacija izaziva nervozu, koja je još veća zbog neprestanog gurkanja u gužvi. Ni službenicama nije ništa lakše. Njihova lica i pokreti odaju nervozu. A tek je podne.
Od mojih šaltera pred kojima čekam rade dva od tri. Nakon dvadesetak minuta, zamalo ne vrisnuh „TOMBOLA!“ jer je izvučen moj broj. 648. Prilazim sa ljubaznim „dobar dan, jeste li se umorili“ i dobijam tek ljubazno „izvolite“. Kažem da mi treba smrtni list od mame i dajem ličnu, ne skidajući osmjeh s lica. I dok službenica klikče mišem tražeći to što mi treba, ja mislim o tome kako je taj moj osmjeh neprimjeren dokumentu koji tražim.
- Ko vam je ovo radio? – pita me.
Panično procesuiram njeno pitanje još uvijek s idiotskim osmjehom na licu. Šta mi je ko radio. Sahranu? Obdukcju? Nije bilo obdukcije. Onkolozi, inžinjeri na radiologiji? Ne, ne zna ona za to.
- Oprostite nisam razumio. Šta je ko radio?
- Ko vam je radio ovu prijavu smrti. Ovdje piše Mira.
- A to. To mi je sestra. Da, ona je prijavila maminu smrt.
- E na žalost zaboravila je da napomena da verifikuju smrtni list tako da ga možete dobiti i u nekoj drugoj opštini. Otiđite u Novi Grad, tamo izvadite smrtni list i nemojte zaboraviti da napomenete verifikaciju.
Osmjeh nestaje s mog lica. Ostaje samo idiot.
Sjednem na autobus, platim 1,80 KM i odvezem se do opštine Novi Grad. Ona možda jeste deset puta manje vrijedna od moje, ali je gužva u šalter sali ista ako ne i veća. Po slobodnoj procjeni objektivne publike iz opštine Centar, rekao bih da im je i sala manja. Procedura manje više ista. Nervoza i zbunjenost starijih ista. Zar je stvarno problem napraviti poseban prostor, šalter, samo za penzionere koji bi na miru i brže obavljali ono što im treba. Barem im se toliko dostojanstva može priuštiti.
Ne zaboravi verifikaciju. 101. Ne zaboravi verifikaciju. 107. Ne zaboravi verifikaciju. 115. Ne zaboravi verifikaciju. 115.
Službenica: „115!“
Gledam oko sebe tražeći neodgovornog pojedinca. Onda pogledam svoj broj. Prilazim i ponavljam „verifikacija, verifikacija“. Koncentrišući se da ne zaboravim verifikaciju, zaboravio sam koji sam broj. Dajem ličnu i u dahu tražim smrtni list i verifkaciju objašnjavajući šta mi je rekla ženi u mojoj opštini.
- Pa zašto vam to sestra nije uradila pri prijavi?
Da bi tražila verifikaciju mora znati da treba tražiti verifikaciju i da postoji neka verifikacija a i prvi put joj je majka umrla pa sljedeći put, kad joj majka umre neće ponoviti istu grešku! Biće spremna da napomene.
Sve to nisam rekao.
- Eto ja sad moram otići u kancelariju da to uradim.
Kaže mi ne ustajući iz fotelje, valjda očekujući da ja kažem da nema potrebe. I ne razmišljajući o mogućim konsekvencama kažem: „Pa hajte.“
Stisne usne, pa ih poravna i nazove nekoga. Pita da li je knjiga umrlih broj taj i taj, kod tog nekog koga je nazvala. Spusti slušalicu, ustane i ode iz šalter sale. Ja ostanem ispred šaltera izložen ljutitim pogledima. Petnaestak minuta kasnije stiže, sjeda, gleda me mrko i kaže da su mamu verifikovali i da je sad zvanično mrtva u svim opštinama. Dobro, nije baš tako rekla, ali u slobodnoj interpretaciji je to to. Ona je rekla: „Četiri marke takse“.
- Kod vas?
- Ne. Imate tu na trafici.
Ne smijem podići glavu u strahu od ljudi koji još uvijek čekaju. Gledam u pod i dok mi trafikantica daje takse i kusur. Tako se vratim do šaltera, uzmem smrtni list i bez gledanja izađem kroz masu. Propustim komercijalu uhvativši redovni autobus. Markica i osamdeset je manje od dvije i trideset koliko košta karta za komercijalni bus. Pedest pfeninga je pedeset pfeninga. Dodam još marku i trideset i biće i za kombi. Ne mogu uzbrdo na Bjelave, ubiše me koljena. Već je pola tri.
Kontam kako je sreća da sam nezaposlen pa imam vremena za ovakve administrativne zavrzlame. Konačno se dohvatim mobitela iz kojeg ubijaju notifikacije.
Mediji „ekskluzivno“ objavljuju slike i snimke Dodikovog dolaska u Sud BiH, paralelno dižući tenzije pred još jedan „istorijski“ meč fudbalske reprezentacije. I Ronalda.
Napomena 1: Treba nas verifikovati kao kompletne idiote, tako da se potvrda može izvaditi u svim opštinama u BiH.
Napomena 2: Zaboravio si da odneseš smrtni list tamo gdje si bio na početku priče.
Odgovori